DEČIJA I PREVENTIVNA STOMATOLOGIJA

Dečija i preventivna stomatologija je grana stomatologije koja se bavi zdravljem zuba naših najmladjih pacijenata. Ali, briga o zubima vašeg deteta počinje još u trudnoći, jer dete i zubi rastu zajedno. Iz ovog razloga poželjno je zakazati stomatološki pregled već na početku trudnoće, kada će vam stomatolog dati savete o održavanju vašeg oralnog zdravlja, a samim tim i zdravlja vaše bebe.

Za bebino opšte i oralno zdravlje možete da se starate dok je ona još u stomaku. U prenatalnom period se vrše procesi stvaranja, razvoja i rasta organa, pa i vilica i zuba. Ono što mnogi ne znaju je da se upravo u tom stadijumu stvaraju zameci za sve mlečne zube, ali i za većinu stalnih zuba.

Tokom prvih šest meseci bebe su uglavnom bezube. Međutim, u tom periodu se javljaju soor mlečac i zbog toga je preporučljivo da se svaki dan bebina usta čiste rastvorom sode bikarbone, uz pomoć gaze.

Period od 6 meseci do 2,5 godine obeležava nicanje zuba. Nicanje zubića često je praćeno pojačanim balavljenjem, povišenom temperaturom, prolivom i plačom beba. Za ublažavanje iritacije koju kod bebe izaziva nicanje zubića koriste se različiti gelovi i tečnosti, kojima se tretira bolno mesto na vilici, a još jedna opcija su i gumene „glodalice“.

Mlečnih zubića ima ukupno 20. Po svom kvalitetu su manje otporni od stalnih zuba. Zbog toga je jako važno početi sa pranjem već od pojave prvog zuba. To se može raditi uz pomoć sterilne gaze, koja se natopi vodom, a postoje i specijalni naprstci od gume sa nežnom četkicom na vrhu.

Postepeno, kroz igru, detetu treba objasniti šta je četkica i čemu služi, pokazati kako se peru zubi i dozvoliti da dete pokuša samo.

U perodu od 2,5 do 6 godina vilice rastu i spremaju se za smenu zuba. Svakako, veoma je važno održavanje higijene mlečnih zubića, jer rani gubitak mlečnih zuba može  dovesti do poremećaja položaja stalnih zuba.

Karijes ranog uzrasta najčešće zahvata gornje sekutiće, zove se cirkularni karijes, zbog svog načina širenja. Jedan od glavnih razloga nastanka jesu loše navike u ishrani, a posebno uspavljivanje dece sa flašicom soka, čaja, zaslađenog mleka… Noću je deci dovoljno dati samo vodu. Prvi simptomi su pojava belih mrlja na prednjim sekutićima uz ivicu desni. Vremenom se mrlje produbljuju i karijes dalje napreduje. Čim se pojave bele mrlje važno je obratiti se stomatologu, radi sprečavanja dalje progresije karijesa. Na redovnim kontrolama uočiće se rana pojava karijesa i na vreme sprečiti da ne dođe do pojave bola i komplikacija. Važno je sačuvati svaki mlečni zub do njegove smene, jer oni predstavljaju čuvare prostora za stalne zube, a takođe utiču na pravilno žvakanje hrane.

Povrede zuba kod dece su dosta česte. Najčešće se povređuju mlečni ili stalni sekutići. Ovakve povrede izgledaju dosta dramatično za roditelje, jer pored povrede zuba, dolazi do otoka mekog tkiva. Bez obzira da li postoje bol, otok, klaćenje zuba, treba što pre konsultovati stomatologa. Kod dece koja se bave sportom postoje štitnici kojima se štite zube i meka tkiva od povreda. Takođe, najčešće se dešavaju povrede na izbačenim (protrudiranim) zubima i zato treba razmišljati o pravovremenoj ortodontskoj terapiji.

U periodu školskog deteta dolazi do smene zuba. Sada je veoma važna profilaktička mera zalivanje fisura prvih kutnjaka, jer rani gubitak ovih zuba će dovesti do niza poremećaja u okluziji. Neophodni su redovni odlasci stomatologu i kontrola održavanja oralne higijene.

U periodu nakon osnovne škole stalna denticija je potpuno oformljena, pa za decu u ovom uzrastu važe pravila orlane higijene potpuno isto kao i za odrasle osobe. Dakle, potrebno je redovno pranje zuba odgovarajućom četkicom, pastom za zube, koncem za čišćenje zuba, kao i interdentalnim četkicama i sredstvima za ispiranje usta.

Odabir pravog trenutka za prvu posetu stomatologu je jedna od velikih dilema svakog roditelja. Optimalan period za prvi susret vašeg deteta sa stomatologomje vreme od početka nicanja mlečnih zuba, pa do treće godine života.

Veoma je važno da roditelji kroz razgovor pripreme svoje dete za prvu posetu stomatologu kako bi dete prevazišlo strah od nečeg novog i nepoznatog. Treba objasniti detetu da je njegov stomatolog neko ko će brinuti o zdravlju njegovih zuba.

Pri prvoj poseti stomatologu najčešće se sprovode preventivne mere kao što su fluorizacija zuba i zalivanje fisura koje smanjuju rizik od nastanka karijesa. Obe pomenute intervencije su potpuno bezbolne, pa uz dobar pristup stomatologa tu prvu posetu zubaru dete može da upamti kao prijatno iskustvo. Time je u napravljen preduslov za to da dete odlazi stomatologu bez ikakvog straha.

Fluorizacija zuba je nanošenje visokokoncentrovanog fluora u obliku gela na mlečne zube zbog remineralizacije zubne gleđi.

Fisure su uzani prostori, udubljenja na griznim površinama zuba (površine koje učestvuju u žvakanju). Nepristupačne su za vlakna četkice, pogodna za zadržavanje sitnih ostataka hrane i razvoj bakterija, pa samim tim čine najneotpornije mesto na zubu.

Zalivanje fisura zuba je jednostavna preventivna metoda kojom se odmah po nicanju zuba, fisure štite od nastanka karijesa. U tu svrhu se koriste materijali na bazi smola koji popunjavaju te uzane prostore i tu ostaju godinama štiteći zub od bakterija, onemogućavajući oboljevanje zuba na tom mestu koje je „prvo na udaru“. Metoda se koristi na površinama stalnih molara. Zalivanje je najbolje obaviti odmah po nicanju zuba, kada su potpuno zdravi. Samo zalivanje je bezbolan postupak koji je lepo prihvaćen od dece. Zubi se očiste i ispoliraju sa pastom, zatim se površina zuba nagrize sa 37% fosfornom kiselinom. Kiselina se ispere i na tako pripremljenu površinu se postavi zalivač i prosvetli sa polimerizacionom lampom. Nakon zalivanja zubi se kontrolišu, obično na 6 meseci. U slučaju da je na nekoj od površina lak oštećen, ponovi se ceo postupak. Važno je naglasiti neophodnost održavanja higijene usta i posle zalivanja fisura zuba, kao i činjenicu da se zub može pokvariti pored zalivača, ukoliko je higijena loša.

Praćenje smene zuba je veoma važno za pravilan rast i razvoj zuba i vilica. Redovni pregledi na 4-6 meseci idealan su način da se izbegnu kasnije neželjene posledice. Svaki prevremeno izgubljeni zub predstavlja potencijalni uvod u ortodontske nepravilnosti koje često zahtevaju dugotrajnu terapiju.

Sva deca su različita, pa samim tim i vreme nicanja prvih zubića je različito. Prvi zub se može pojaviti već u 3. mesecu, ali može se dogoditi i kasnije, oko 12-og meseca, pri čemu prvo izbijaju donji prednji zubi. Drage mame i tate, bilo da su zubići vaše bebe nikli ranije ili kasnije, nemate razloga za brigu. Slika prikazuje redosled nicanja zuba vašeg deteta, kako mlečnih, tako i stalnih.