IMPLANTOLOGIJA

Zubni implant je titanijumski šraf koji se ugraduje u kost vilice i srasta sa njom, a služi kao zamena za koren izgubljenog ili nedostajuceg zuba.Implanti se danas prave od biokompatibilnog metala – titanijuma koji ima sposobnost srastanja sa kosti tj. osteointegracije. Ovo je materijal koji ljudski organizam dobro prihvata. Otporan je na koroziju, što znači da ne menja svoja fizičko-hemijska svojstva pod dejstvom tkivnih tečnosti i metabolita u organizmu.

Poznatije marke implanata su Straumann, Bredent, Biohorizons, Nobel Biocare, Zimmer Dental, Implant Direct, C-Tech, a proizvođači garantuju visok kvalitet. Stomatološka Ordinacija „Dr Marijeta“ preporučuje švajcarske Straumann i nemačke Bredent implante koji su jedni od najkvalitetnijih implanata prisutnih na tržištu.

Postupak ugradnje implanata odvija se na sledeći način i ovim redom:

Prva faza je uvid u kvalitet i kvantitet zubne kosti što se utvrđuje uz pomoć 3D snimka. Ukoliko stomatolog kostatuje da postoji deficit kosti, odnosno da kost ne može da podrži implant, potrebno je najpre uraditi transplataciju kosti.

Naime gubitak kosti, koji se javlja zbog parodontalnog oboljenja, vađenja zuba ili upalnog procesa, može se nadoknaditi augmentacijom ili nadogradnjom. Ukoliko kost nije dovoljna za ugradnju implanta, neophodno je napraviti augmentaciju kosti, odnosno nadograđivanje i kreiranje kosti presađivanjem vlastite ili korišćenjem veštačke kosti. Taj se hirurški zahvat izvodi ukoliko ne postoji potrebna širina ili visina vilične kosti.

Jednom kad se izgubi prirodni zub, vilična kost na tom mestu počne atrofirati (stanjivati se). To je u potpunosti prirodan proces, slično atrofiji mišića ako se ne bavite fizičkim aktivnostima. Ako je pre gubitka zuba njegov koren bio zahvaćen upalnim procesom, tada će resorpcija kosti biti brža i u većem obimu jer u tom slučaju bakterijska infekcija dodatno uništava kost. Da bi zubni implantat mogao ispuniti svoju funkciju, mora biti potpuno u kosti. Ako volumen kosti nije zadovoljavajući, mora se napraviti augmentacija pre samog postavljanja implantata.

Termin augmentacija koristi se za ceo niz zahvata koji se preduzimaju da bismo povećali volumen kosti radi omogućavanja postavljanja zubnog implantata. Sve procedure, uglavnom, uključuju dodavanje koštanog materijala. To može biti autologna kost (koštani transplantat uzet sa drugoga mesta u pacijentovim ustima) ili veštačka kost.

Volumen kosti potreban je kao potpora zubnom implantatu da sa statičkog stanovišta može podneti sve funkcijske sile žvakanja.

Veštačka ili vlastita kost služi kao potpora svim mekim tkivima pa je augmentacija nužna ukoliko želimo postići vrhunski i dugotrajni rezultat na kraju terapije.

Ako se zub mora izvaditi, a na njegovo mesto želite staviti implantat najbolje rešenje je istovremeno izvaditi zub i ugraditi implantat, te augmentirati kost. Na taj način postavljamo implantat na mesto gde je upravo izvađen zub, a preostale šupljine se ugrađuju veštačke kosti i tako zaustavljaju ili usporavaju procesi resorpcije kosti, te skraćuje vreme oporavka. No svi upalni procesi moraju biti sanirani pre implantoloških zahvata.

Ako ste odavno izgubili zub, a nema dovoljno kosti za ugradnju implantata, u tom slučaju najpre treba nadomestiti izgubljenu kost da bi se stvorila kvalitetna baza za ugradnju implantata. Sledi ugradnja veštačke ili prirodne kosti i nakon tog postupka potrebno je sačekati od 5, 6 meseci da bi se kost u potpunosti stvorila pre ugradnje implantata.

Ako se implantat ugrađuje u gornju vilicu (maksilu), često je dno maksilarnog sinusa postavljeno nisko. U tom slučaju pristupa se podizanju dna sinusa, što se naziva i sinus lift.

Gubitkom zadnjih gornjih zuba dolazi do atrofije vilične kosti te do spuštanja dna maksilarnog sinusa. Da bi se postavio implantat u to područje, potrebno je podići dno maksilarnog sinusa i napraviti mesto za implant. Tu na scenu stupaju vrhunski zubari i ugradnja veštačke kosti. Zahvat se izvodi pod lokalnom anestezijom. Nakon zahvata potrebno je period od otprilike do devet meseci da bi se od veštačke kosti stvorila dovoljno čvrsta prava kost koja može držati implant.

Iako termin ugradnja veštačke kosti navodi da se radi o stranom telu koje se ugrađuje u vašu usnu duplju, to nije sasvim tačno. Radi se naime o sićušnim granulama koje se stavljaju u kost ispod membrane. Služe kao podloga u koju se deponuju ćelije kosti koje stvara vaš organizam. Za oko 12 meseci, ćelije veštačke kosti nestaju a zamenjuju ih ćelije prirodne kosti.

Osim što će omogućiti ugradnju implanta, augmentacijom kosti zaustavlja se i povlačenje zubnog mesa i dalje propadanje vilične kosti, a samim time i urušavanje susednih zuba. Uspešnost ugradnje veštačke kosti je velika. U pravilu organizam uvek prihvata granule i sam započinje regeneraciju kosti.

Oporavak nakon ugradnje veštačke kosti – prvi dan potrebno je stavljati hladne obloge na mesto zahvata radi smanjenja otoka koja je česta pojava. Područje treba hladiti svakih 15-30 minuta, posebno prvih nekoliko sati nakon operacije.

U slučaju bolova po preporuci lekara potrebno je uzimati analgetike. Konci se obično vade sedam do deset dana nakon zahvata. Odmah nakon zahvata usta se ne smeju ispirati, a nakon 48 sati, ispiraju se antiseptikom pod uslovom da nema krvarenja. Ono se može očekivati dva do tri dana nakon zahvata.

Sem toga, potrebno se malo strpiti sa čvrstom hranom ili onom zrnate konsistencije koja bi se mogla uvući u ranu. Stoga je nakon samog zahvata preporučljivo jesti tečnu ili jako meku hranu, dok bi se vruća hrana svakako trebala izbegavati.

Ukoliko se utvrdi da ne treba nikakva priprema i da kost može da podrži implante, stomatolog utvrđuje veličinu implanta koji će se postaviti i najidealniju poziciju istog. Naravno, ukoliko postoje naznake bolesti desni ili krvarenja, potrebno je prvo to zalečiti.

Druga faza podrazumeva ugradnju implanta. Implant se tada ugrađuje u nivou kosti, ali ispod desni. To štiti implant od opterećenja dok se ne oseointegriše tj. dok se ne poveže za kost. Postupak je bezbolan, radi se pod lokalnom anestezijom i traje u proseku 30 minuta. Stomatolog će Vam nakon intervencije prepisati lek protiv bolova koji ćete piti po potrebi mada su iskustva pacijenata pokazala da je više reč o maloj neprijatnosti nego o bolu. Bol nakon isteka anestezije prilikom postavljanja implanta je manji nego nakon ekstrakcije (vađenja) zuba.

Zatim nastupa period oseo-integracije, odnosno srastanja implanta sa kosti, što traje između 3 i 6 meseci (u donjoj vilici oko 4 meseca, a u gornjoj približno 6 meseci). Tokom ovog perioda pacijent će nositi privremeno protetsko rešenje.

Kada se implant učvrsti u kosti i desni zarastu, na implant se postavlja suprastruktura koja ima ulogu izbrušenog zuba prilikom postavljanja krunica na prirodni zub ili nadogradnje zuba. Uzima se otisak, i počinje izrada zubnih krunica, mostova ili proteze u zavisnosti šta je predviđeno planom terapije.

Završna faza podrazumeva postavljanje krunica, mostova ili proteza. Nakon što su poslednje korekcije izvršene, protetski rad se definiticno pričvršćuje za implant ili preciznije za suprastrukturu implanta.

Cena je svakako jedna od stavki koju treba isplanirati, ali cena ugradnje zubnog implanta ne bi trebala da bude glavni faktor pri samom odabiru, kako same stomatološke ordinacije, tako i zubnog implanta.

Faktori koji utiču na cenu implanta i celokupne terapije implantima zavise od:

  1. Količine kosti potrebne za zubni implant. Ugradnja zubnih implantata zahteva određene minimalne dimenzije kosti. Ukoliko kod pacijenta nema dovoljno koštanog tkiva, postoji mogućnost da se ono nadogradi različitim tehnikama (dodatak veštačke kosti (sa membranom), sinus lift…), pa je samim tim i različita cena zubnih implantata i vremenski tok celokupne terapije implantatima.
  2. Kvaliteta materijala od kojeg je zubni implant izrađen.

Jedan zub koga nadoknađujezubni implant, se sastoji od tri celine: od titanijumskog tela implanta, abatmenta i same krunice koja može biti bezmetalna ili metalo-keramička. Danas na tržištu postoje zubni implanti različitog kvaliteta i čistoće titana od koga se izrađuju, pa i različitih cena. Površine određenih zubnih implanta su fabrički posebno pripremljene kako bi takav implant što bolje i brže “srastao“ za kost. Naravno, cena takvih zubnih implantata je uvek veća od prosečnih. Takođe, suprastrukture (abatmenti) koji se postavljaju na zubni implant, zavisno od uslova, mogu biti različite, pa su i različitih cena

  1. Ostali dodatni troškovi koji većina ne uzima odmah u obzir: obični rendgen snimak, panoramski rendgen snimak, CT ili 3D snimak, obično ili hirurško vađenje zuba

I jako bitno, nemojte biti zavedeni raznim reklamama tipa „Implant već od XYZ eura“ jer je to poluistina, naime, cena implantata je samo jedan deo formule za izračunavanje kompletne cene, i konačna cifra na kraju bude i do duplo veća:

Cena “jednog zuba” = (Cena eventuane pripreme) + Cena implanta + Cena suprastrukture + Cena krunice

Cena zubnih implantata jeste važan faktor koji se razmatra i zubni implanti jesu skupi. Razmislite pre nego se odlučite, ne pravite nagle odluke i dobro se raspitajte, odaberite kvalitet i cene koje vam najviše odgovaraju.

Uprkos decenijama kliničkih i naučnih istraživanja, procenat uspeha u terapiji i ugradnji zubnih implantata nije 100%. Međutim, razvojem implantoloških disciplina, tehnologije i samih hirurško – protetskih smernica, procenat uspeha ugradnje i trajnosti zubnih implantata u ustima je znatno povećan. Danas, stopa uspeha se kreće iznad 90% na svetskom nivou.

Naravno, na uspešnost ugradnje zubnih implantata i dugoročnost ovakvih nadoknada utiče mnogo faktora. Ukoliko zubni implant nije uspešno oseointegrisan (srastao za kost), možda će biti neophodno da se ukloni. U brojnim situacijama, drugi implant može ponovo da se ugradi u kost, ali takva situacija može zahtevati period mirovanja i koštanog zarastanja ili neke od procedura nadoknade izgubljenog koštanog tkiva.

Zubni implantati su najdugotrajnija zamena za prirodne zube. Njihov vek je svakako preko 10 godina, te se ovom vrstom zubne nadoknade rešavaproblem nedostatka zuba na duži vremenski period. Ukoliko se prate uputstva stomatologa, uz pravilne higijenske navike, mogu da traju doživotno. Održavanje oralne higijene je najvažnije za očuvanje implanata. Ovo podrazumeva redovno pranje zuba pastom i čišćenje zuba koncem, jer se implanti ponašaju baš kao i prirodni zubi. Pored toga, baš kao i kada imate prirodne zube, i osobe koje imaju ugrađene implante moraju da odlaze na redovne stomatološke preglede, kako bi kontrolisali stanje zuba, implanata, usne duplje.

Jedan od najvažnijih je održavanje pravilne i temeljne oralne higijene. Kako posle, tako i pre ugradnje implantata.

Ne morate se međutim plašiti da ćete morati raditi nešto komplikovano, samo treba biti temeljan i redovan.Jer ukoliko oralna higijena nije temeljna i ispravna, dolazi do upale sluzokože oko implantata što se zove perimukozitis. Ona se može proširiti i na kost s kojom je vezan implantat i doći će do periimplantitisa.Ako se tada ne interveniše na vreme, dolazi do daljeg gubitka kosti te na kraju, do gubitka samog implanta.

Pre zahvata ugradnje zubnih implanata potrebno je postaviti dobre temelje u održavanju dobre oralne higijene. Važno je odabrati prava sredstva za oralnu higijenu i to prema potrebama pojedinog pacijenta da bi se dugoročno očuvali implantati.Osnovu za temeljnu oralnu higijenu čine mekana zubna četkica, međuzubna četkica, zubni konac, tečnosti za ispiranje usta a po potrebi, sredstva na bazi hlorheksidina.

Naglasak je na četkici koja mora biti mekana, gusto postavljenih vlakana i zaobljenih vrhova kako ne bi traumatizovala područja mekih i tvrdih tkiva.

Dve sedmice nakon zahvata preporučljivo je ispirati usnu duplju tečnošću uz upotrebu izrazito mekane četkice za postoperativnu higijenu rane i uklanjanje plaka. Nakon ugradnje implanta ranu je potrebno pažljivo čistiti mekanom četkicom ili gazom.Isto tako bilo bi dobro nabaviti interdentalnu četkicu za čišćenje prostora oko implanta, sa plastificiranom žicom koja neće oštetiti implantat. Posebno su oblikovane, imaju duga, mekana i savitljiva vlakna koja omogućavaju oblikovanje četkice u polukružni oblik čime se povećava efikasnost čišćenja. Kako bi se minimalizovala mogućnost bakterijske infekcije, korisno je povremeno na interdentalnu četkicu naneti gel s 0,5 posto hlorheksidina.

Higijenu ostalih zuba treba provoditi jednako – temeljno odstranjivati zubne naslage četkicom, zubnom pastom i uobičajenim merama oralne higijene.