Reka Drina

Vekovima linija sudara Istoka i Zapada, neobično zelena, bistra, krivudava i snažna reka Drina danas na svojim talasima nosi najveselije karavane regata kroz uzbudljivu prirodu, zbog čega je postala omiljena destinacija boema i avanturista.

Nekada je bila poprište istorijski važnih bitaka i delila Istočno i Zapadno rimsko carstvo, pa Austrougarsku i Srbiju, danas je Drina granica između Srbije i Bosne i Hercegovine.

Skoro čitavim tokom Drina useca planinske masive praveći klisure, da bi sasvim neočekivano ušla u ravnicu i kao vešt glumac potpuno promenila svoj karakter. Njena ćudljivost uspe da prevari i najpronicljivije, ali njena lepota smekšava i najokrutnija srca.

Prelepo jezero Perućac na Drini i najprobirljiviji obožavaoci pecanja nazivaju svojim rajem, dok sa splavova i obala spokojno, u najdubljem miru, love krupnu drinsku ribu i odmaraju pogled na smaragdnoj površini vode kristalnog sjaja. Nekada su je nazivali “Zelenika” zbog boje koja je toliko intenzivna, kao da neki posvećeni slikar neprestano u nju sipa svoje tempere.

Ipak, odvažni učesnici regata tvrde da je upravo njima najlepše na Drini kada ih zapljuskuju njeni talasi, a brza reka nosi čas levo, čas desno niz uzane kanjone. Obično im tada zastaje dah od naleta adrenalina i osećaja strahopoštovanja kada od litica visokih 1 km jedva uspeju da nazru komad plavog neba i orlove u nesputanom letu.

Uvek uzbudljiva Drina rađa se spajanjem hladnih i brzih planinskih reka Tare i Pive kod Šćepan Polja, u Crnoj Gori. Odatle je svom snagom probila sebi put ka Bosni i Hercegovini, a kasabama koje su nicale na njenim obalama dala posebnu istorijsku vrednost.

Jedna od najslavnijih varoši na Drini je Višegrad, u kome se na reci uzdiže poseban ukras od belog kamena – čuveni stari most velikog vezira Mehmed paša Sokolovića. Još čuvenijim učinio ga je književnik Ivo Andrić u romanu “Na Drini ćuprija”, za koga je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Drina ulazi u Srbiju pojačana snagom Lima koji se u nju uliva pre granice i pravi Međeđansku klisuru, jednu od dve najveće na ovoj reci. Odavde ona još dugo vijuga graničinim predelima Srbije u kojima je priroda raskošno lepa, biljni i životinjski svet izuzetno bogat, a sama Drina – najlepša.

Tu se, uokvirena mrkim strmim liticama, nalazi i najveća drinska klisura, Klotijevačka, dugačka 38km.

Kanjon vodi dalje pravo na jezero Perućac, nastalo kada je moćna Drina ukroćena branom. Iako veštačko, ovo je jedno od najlepših jezera u Srbiji. Nad njime se gotovo vertikalno izdiže planina Tara čineći jezersku boju još intenzivnijom, a njega još lepšim.

Već tri decenije, “Kućica na steni”, predstavlja jedan od najoriginalnijih i najsimpatimačnijih kutaka i autentični simbol reke Drine i Bajine Bašte.

Drina kroz jednako lepe predele nastavlja da vijuga sve do Loznice, gde se pretvara u mirnu ravničarsku reku i u prozirnom magličastom isparenju nekako lenjo uranja u Savu kod Sremske Rače, kao da nikada nije ni bila ona divlja, neobuzdana reka.