Izbijen ili slomljen zub u detinjstvu

O vremenu od nastanka ozlede do početka lečenja najviše zavisi hoće li terapija zubnih trauma biti uspešna.

Učestalost zubnih trauma znatno varira, pa se pojedine starosne grupacije opravdano mogu smatrati rizičnima za nastanak ozlede, i to deca od druge do četvrte godine s mlečnim zubima te od sedme do desete godine s trajnim zubima.

Rizične starosne grupe

Povrede su najčešće od druge do treće godine, dakle kad deca imaju jaku potrebu za istraživanjem okoline, pa su zbog nerazvijene i neusklađene motorike, nesposobnosti procene opasnosti, kontrole impulsa i neshvatanja posledica svoje aktivnosti kudikamo izloženija povredama. Najčešći su uzroci padovi i udarci u neki predmet, s tim da se većinom ozleđuju u kući ili vrtiću.

Za školsku decu uopšteno je izražena potreba socijalnog prihvatanja. Prihvatanje sebe od strane vršnjaka postaje važnije od samostalnosti ili slaganja sa željama roditelja, dete je sklonije avanturama jer želi steći samopouzdanje i pokazati vršnjacima da je dostojno njihovog prihvatanja. Deca od šest do devet godina sporije razrađuju složene podatke i ne mogu proceniti brzinu i opasnost. Opasnost od povreda narušito je izražena kod rastresene  dece, ali i hiperaktivne i impulsivne s obzirom na to da imaju viši potencijal pravljenja grešaka, a nisu u stanju predvideti moguće posledice. Zubne traume česte su i u dobu od sedam do dvanaest godina, razdoblju mirovanja psihofizičkog razvoja, što traje sve do prvih znakova puberteta. To razdoblje karakteriše težnja za pobeđivanjem u igrama i suparništvo među vršnjacima. Deca su izvanredno privržena grupama s vođom koje se formiraju oko određenih aktivnosti. U tom dobu intenzivno se razvijaju i motoričke veštine, deca učestvuju u različitim grupnim igrama, pa se povećava i mogućnost različitih povreda, uključujući i povrede zuba. Početkom puberteta opada učestalost zubnih trauma.

Šta povećava sklonost?

Predispozicijski činioci koji povećavaju sklonost nastanka povrede zuba mogu biti:
1. gornji prednji zubi izbačeni vani
2. kratka gornja usna koja nepotpuno prekriva gornje zube (gornja usna koja potpuno prekriva prednje zube može u slučaju povrede prilično ublažiti udarac, pa će umesto frakture (preloma) krune često nastati samo blaga luksacija (iščašenje))
3. određeni psihološki činioci (npr. temperament) i razne stresne situacije (bolest deteta, bolest ili smrt člana porodice, preseljenje i sl.) povećavaju opasnost od traume, pa su takva deca izloženija povredama.

Nakon povrede što pre pohitati u ordinaciju

Prelomi krune i korena te potpuno izbijanje gornjih prednjih zuba ubrajaju se u najčešće povrede. Često ih prati jače ili slabije krvarenje uz posekotinu kože lica, što često izazove dramatično ponašanje deteta i reakcije roditelja. Vreme od nastanka ozlede do početka lečenja najvažniji je činilac uspešnosti terapije većine zubnih trauma, pa lečenje treba početi što pre. To posebno vredi kada je posredi izbijanje zuba ili prelom krune sa otvorenom pulpom (živcem), pri čemu treba što pre zaustaviti krvarenje, replantirati zub (vratiti ga u njegovo ležište) ili prekriti otvorenu pulpu. Kad je posredi izbijanje zuba, roditelji treba da što je moguće pre dođu do ordinacije, a izbijeni zub do ordinacije donesu u mleku. Posle dolaska u ordinaciju, odmah nakon izbijanja ili kratko nakon njega, kliničkim pregledom utvrdiće se da li je izbijeni zub isprljan česticama tla (ako se smatra potrebnim, roditelj sa detetom će biti upućen pedijatru zbog prevencije tetanusa), da li je oštećen koren zuba i koliki je stepen resorpcije (stepen nestajanja korena mlečnog zuba). Ako je reč o jačem krvarenju, treba ga zaustaviti, a pre odluke o replantaciji proceniće se koliko je postupak opravdan. Važna su merila za takvu procenu tzv. ekstraoralno vreme, tj. vreme od trenutka izbijanja do dolaska u ordinaciju, starost pacijenta i stepen resorpcije izbijenog mlečnog zuba. Replantacija nije opravdana ako je zub jače resorbovan, a do njegove fiziološke mene nije ostalo više od godinu dana. Što se tiče ekstraoralnog vremena, ne sme biti duže od 30 minuta jer je u protivnom verovatnoća uspeha vrlo mala. Ako su roditelji ili dete vratili zub u ležište i odmah došli u ordinaciju, nastavlja se postupak replantacije, nakon čega se zub imobilizira splintom sledećih sedam do deset dana.

Zdravstvena informisanost u službi prevencije

Kada govorimo o sprečavanju nastanka zubnih trauma u školi, mestu s najvećim brojem opovreda stalnih zuba u dece, treba posebno voditi računa o planiranju časova  fizičkog vaspitanja. Istraživanja su, naime, pokazala da je oko 12 sati pre podne i između 17 i 18 sati posle podne najveći rizik nastanka ozlede.
Uz to, deca koja se bave različitim sportovima, na primer karateom, rukometom ili nekom sličnom “intenzivnijem” sportu, izloženija su ozledama zuba, pa se preporučuje izrada štitnika za zube. Stoga je nužna saradnja roditelja i trenera sa stomatologom koji će detetu napraviti individualni dentalni štitnik po meri. Tako se osigurava bolji sklad sa zubnim lukom, bolje prijanjanje zaštitnog uloška na zube kao i bolji prenos sila. Za razliku od običnih guma kupljenih u prodavnici, individualno izrađeni štitnici ne stvaraju smetnje prilikom disanja i govora, ne ispadaju iz usta te se deca mogu usresrediti na sportsku aktivnost. Zato roditelji, nemojte dopustiti da vašem detetu tokom bavljenja omiljenim sportom pukne zub samo zato što ga niste na vrieme zaštitili. Upotreba dentalnih štitnika kod nas još nije toliko raširena kao u drugim evropskim zemljama, gde je čak obavezna, i upravo zato budite taj roditelj koji će zaštititi svoje dete i ujedno druge upozoriti na značenje prevencije zaštite zuba. Zapamtite, jedan zub vredniji je i od najskupljeg dentalnog štitnika.