Zašto naša deca imaju bolesnije zube od vršnjaka u Evropi?   

Svugde ćete naići na podatke da su zubi naše dece (u celom regionu bivše Jugoslavije, pa i istočno-evropskih zemalja) mnogo bolesniji u odnosu na razvijene zapadne zemlje.

Na slici 1 je prikazano stanje zdravlja stalnih zuba kod 12-godišnjaka, predstavljeno kao prosečan broj obolelih zuba po detetu.

Slika 1. Prosečan broj obolelih stalnih zuba po detetu uzrasta od 12 godina u regionu i u svetu. Prikazano je stanje u regionu na osnovu poslednjeg zajedničkog pregleda u bivšim republikama SFRJ izvršenom 1986. god i najnovijim pregledima u periodu između 2007 i 2012 god.

Stanje je još nepovoljnije kada se pogleda broj dece bez i jednog obolelog zuba i plombe, kao i zastupljenost obolelih mlečnih zuba.

Prijatelji stranice Dečija stomatologija koji žive u različitim evropskim zemljama zamoljeni su da nam iznesu svoja iskustva o sistemu stomatološke nege i posebno o preventivnim merama koje su njihova deca dobijala.

 

Austrija

Osnovni podaci o zdravlju zuba kod dece u Austriji:

80-tih godina prošloga veka po detetu uzrasta 12 godina bilo je više od 4 obolela stalna zuba, a neznatni broj je imamo sve zube zdrave.

Danas je prosek značajno bolji: samo 1 oboleo stalni zub (kod nas oko 4-5) i 58% bez karijesa (kod nas manje od 10%). 49% šestogodišnjaka je bez karijesa (kod nas ispod 10%) sa prosečno 2,3 obolela mlečna zuba (kod nas preko 4).

Podaci govore da 82% dece redovno pere zube dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom.

Samo oko 10% dece unosi slatkiše više od jedan put dnevno. Gotovo svi oboleli zubi su sanirani (plombirani) u najranijoj fazi.

Prosek im donekle kvare brojni imigranti, koji su u velikom broju i sa našeg područija. Inače u Austriji nije vršeno fluorisanje vode za piće, a oko 6% koristi fluorisanu so.

Nisu rutinski i organizovano prepisivane tablete fluora. Stomatološke usluge se prvenstveno pružaju preko private prakse.

 

Švedska

Pre 70-tih godina po detetu uzrasta 12 godina deca su imala prosečno i više od 8 obolelih zuba, a samo kod retkih su svi zubi bili zdravi.

Danas je prosek manje od 1 obolelog zuba. Preko 90% trogodišnjaka je bez i jednog karijesa i plombe, a i 58% dvanestogodišnjaka.

Podaci govore da 90% dece redovno pere zube dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom.

Manje od 10% dece unosi slatkiše više pod jedan put dnevno. Gotovo svi oboleli zubi su sanirani (plombirani) u najranijoj fazi.

Prosek im donekle kvare brojni imigranti doseljeni posljednjih decenija, koji su u velikom broju i sa našeg područija.

Inače, u Švedskoj nije vršeno fluorisanje vode niti se koristi fluorisana so, tablete fluora su prepisivane u jednom periodu, ali osnovni akcenat je davan promociji zdravlja, zdravstvenom vaspitanju u školama, organizovanom rad sa trudnicama uz obavezne kontrolne pregledi za koje roditelji dobijaju poziv.

 

Norveška

Prema podacima iz banke Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), u Norveškoj je 40-tih godina prošlog veka bilo po detetu uzrasta 12 godina prosečno je bilo 12 obolelih stalnih zuba, a neznatni broj je imao sve zube zdrave.

Krajem 70-tih godina broj je smanjen na 4,5 da bi danas prosek bio oko 1,7 obolelih stalnih zuba po detetu.

Preko 90% trogodišnjaka i 80% šestogodišnjaka nema ni jedan oboleo mlečni zub, a bez i jednog karijesa i plombe je 45% dvanestogodišnjaka.

Podaci govore da 80% djece redovno pere zube dva puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom. Manje od 5% dece unosi slatkiše više od jedan put dnevno, a samo 20% svakodnevno.

Gotovo svi oboleli zubi su sanirani (plombirani) u najranijoj fazi. Prosjek im donekle kvare brojni imigranti (skoro duplo lošije stanje) koji su u velikom broju i sa našeg područija.

Inače, u Norveškoj (kao i u ostalim skandinavskim zemljama) nije dozvoljeno fluorisanje vode, tablete fluora se ne prepisuju masovno (oko 25% stomatologa ih preporučuje samo, dok je npr. u Danskoj i Švedskoj taj broj daleko manji, a zdravlje je nešto bolje).

Osnovni pristup je bila izražena organizovana promocija zdravlja, zdravstveno vaspitanje preko medija, u zdravstvenim centrima, vrtićima i školama, organizovani rad sa trudnicama i obavezni kontrolni pregledi za koje se dobijaju pozivi.

Posljednjih godina je organizovana prevencija preusmjerena sa masovnih preventivnih mjera prema celokupnoj populaciji (škole, vrtići i sl.) ka otkrivanju rizičnih grupa i prevenciji prema riziku.

Veći deo stomatoloških pregleda se obavlja u privatnim ordinacijama, a manji u zdravstvenim centrima, školama i vrtićima.

 

Švajcarska

Prisustvo karijesa kod dece je kod mlečnih zuba od 60-tih godina prošloga veka smanjeno u zavisnosti od regiona za 70-80%. 1964 godine prosječno po detetu je bilo obolelih 7,6-8,1 mlečnih zuba.

Od kraja 80-tih godina taj broj je značajno redukovan ispod 1,8, da bi danas dostizao i samo 0,8. U 3. godini 88% dece je bez ijednog karijesa mlečnih zuba (za poređenje kod nas je 64%), a u 5-7 godini 53%.

Kada je reč o stalnim zubima zabeležen je u Ciriškom kantonu pad prosečnog broja obolelih zuba sa 7,9 (1964 god) na 0,84 (od 1996 pa nadalje). I u drugim kantonima je prisutan sličan trend.

U Švajcarskoj nije sprovedeno fluorisanje vode za piće, ali je već duže vreme prisutno fluorisanje kuhinjske soli, koju, po slobodnom izboru, građani mogu da kupuju, ali programi promocije zdravlja to promovišu, kao i država poreskim olakšicama.

Prema dostupnim podacima zubna nega nije besplatna za djecu. Najveći deo stomatološke zaštite se sprovodi preko privatne prakse i pojedinih državnih stomatologa.

Stomatolozi dobijaju državne subvencije, a roditelji plaćaju paket usluga na osnovu svojih prihoda.

 

Holandija

Prema objavljenim podacima do 70.-tih godina prošloga veka, karijes mlečnih zuba u uzrastu od 6. godina je imalo praktično 99% dece.

U proseku je to iznosilo 9,1 oboleo zub po detetu. Već 90-tih godina broj obolele djece je spao na 40%, sa prosekom od 1,8.

Kod 12-godišnjaka 60-tih godina 99% dece je imalo karijes stalnih zuba, sa prosekom od osam zuba, da bi 2002 god. to spalo na 32% obolelih sa svega 0,8 obolelih zuba po detetu.

 

Umesto zaključka:


Šta je to što mi radimo ili ne radimo i uzrokuje značajno lošije zdravlje zuba u odnosu na zapadno-evropske zemlje? Generalno gledano tri su osnovna uzroka:

*Značajno manje pažnje se posvećuje higijeni usta i zuba. Prema zvaničnim izveštajima Instituta za javno zdravlje gotovo iz svih zemalja, samo 40-50% anketiranih osoba izjavljuje da redovno pere zube.

*Ishrana je izrazito “kariogena”, što znači bogata u rastvorljivim ugljenim hidratima bez kojih nema razvoja bakterija koje stvaraju kiseline i tope zubnu gleđ.

Istovremeno ona je siromašna zaštitnim namirnicama koje pomažu oporavak zubne gleđi i promenu sastava bakterija od štetnih (“kariogenih”) prema korisnim.

Takve namirnice su naprimjer mlečni proizvodi (sir, jogurt, kiselo mleko, kefir), orašasti plodovi i sl.

Najnovija istraživanja pokazuju da naša deca imaju preko 6 unosa hrane dnevno, od čega su preko 3 “kariogena”.

Postoji navika “kljukanja djece” sa slatkišima, ali i drugim oblicima ugljenih hidrata za koje roditelji nisu ni svesni da su štetni.

Tu naravno dolazi i izuzetna neobaveštenost roditelja u vezi štetnosti noćnih obroka, čestog davanja fabričkih sokića i drugih zaslađenih napitaka i posebno noćnih “slatkih” obroka.

Čak su i u vrtićima, kako zvanični jelovnici, tako i “druženja djece” uglavnom “začinjena” slatkim.

*Stanje zuba kod odraslih je, takođe, katastrofalno. Trudnice u proseku imaju po 11 zuba zahvaćenih karijesom (bez obzira da li su plombirani, ne plombirani ili već izvađeni).

Prosečno, osoba uzrasta 35-44 godine ima preko 15 već zahvaćenih zuba. Po broju “krezubih” i “bezubih” smo ubedljivo među vodećima u Evropi.

Pri tome najveći broj građana čvrsto vjeruje da se zdravlje zuba obezbeđuje plombama i protezama i da je za to odgovorna stomatološka služba. Još je tragičnije da u to veruje i većina stomatologa.

Znači, građani, pa samim tim i roditelji su stomatološki krajnje neobrazovani, što uopšte nije ni čudo jer smo i opšte zdravstveno daleko od dobre pismenosti.

Po zastupljenosti, ali i po smrtnosti smo u samom evropskom vrhu kada je reč o “najopasnijim oboljenjima današnjice”: bolestima srca i krvnih sudova, malignim oboljenjima, šećernoj bolesti.

 

Zaključak bi bio vrlo logičan:
Kod nas ne postoji zdravstveno vaspitanje!?


Da li je stvarno tako da država koja propagira socijalnu pravdu, koja pokriva svojim osiguranjem veoma široki dijapazon zdravstvenih usluga (kod dece praktično kompletna zaštita do 18. godine), zanemaruje najvažniju komponentu savremenog zdravstvenog sistema – PROMOCIJU ZDRAVLJA.

Sve mere, koje su opisane u gore navedenim iskustvima iz evropskih zemalja, gde je značajno smanjen broj oboljelih zuba, su prisutne i u zvaničnim dokumentima većine zdravstvenih Fondova u zemljama u regionu.

Protokoli fondova zdravstvenog osiguranja u Srbiji i Republici Srpskoj (za ostale drzave u okruženju nisam siguran) propisuju i plaćaju obavezan prvi stomatoloski pregled deteta u prvoj godini života i zatim svake godine po jedan sistematski kontrolni pregled.

Oni obuhvataju određivanje rizika, zdravstveno vaspitanje, profilaktičke mere (mada ništa nije precizno definisano).

Stomatološka zaštita trudnica je besplatna, i pored saniranja oboljenja, obuhvata i zdravstveno-vaspitni rad. Nažalost sve ostaje samo mrtvo slovo na papiru!

Problem je što niko ne proverava da li je i koliko toga izvršeno, a pogotovu se ne prati zdravstveno stanje.

Kontrolišu se samo formulari i izveštaji, gdje se preventivne i zdravstveno-vaspitne usluge mogu rutinski upisivati bez da su i izvršene.

Problem je i sto se formalno finansiraju „usluge“ (i to pre svega terapeutske), a ne zdravstveno stanje, pa se praktično stomatolozima isplati više bolesti.

I svakako, pored formalnih propisa ne postoji bilo kakva pomoc i obavezujući protokoli kako da se to izvrši (mada su se eksperti potrudili da ih pripreme).

Naravno, sve to daleko više košta državu (čitaj sve nas) i svodi se na gašenje požara i bacanje novca u bunar bez dna.

 

Izvor: Dječija stomatologija (drjovan.biz)